Kao i obično
Čuo se samo krik. Noge su mi se tresla a mokrim prstima od znoja sam stezala prljavi čaršav. U grlu mi se suzilo i savki udah sam uzimala kao da je poslednji. Opet isti san, pomislila sam u sebi. Spustila sam glavu na jastuk i pokušavala sam da dođem k sebi. Okrenula sam glavu ka prozoru. Nije ni bilo jutro. Bilo je tačno 3 sata i 15 minuta. Jebem ti život i sva ta sranja. Opet sam sanjala prokletu senku koja me je pratila kroz ceo grad. Skrivala se svuda. U školi, kući, na ulici... uvek bi se pojavljivala kao prolaznik ili bi se slučajno nazirao njeno postojanje oko mene. I svaki put kad bi je pogledala u oči, osmehnula bi mi se onako zlobno kao da smera nešto i nestala bi.
Ovo mi je već 10 put da je sanjam u proteklih mesec dana. Kada sam se otreznila mog užasa ustala sam iz kreveta. Moja šljampava ogromna majca za spavanje ubkvalno je kapljala od znoja. Sjajno, osetila sam nalet hladnoće kad sam ustala. Vučeći noge dogegala sam se do kupatila, skinula majcu i bacila se pod tuš. Ovi snovi su bili potpuno nepotrebni. Od kad me je napustio Luka, sve je otišlo u kurac. Kuća mi je u potpunom haosu. Kartonska kutija od pizze sa ostatkom ubudjale kore vuče mi se po dnevnoj sobi već nedelju dana. Da ne pričam o mirisima koji se mogu osetiti. Ali kako god, sve je postalo nevažno.
Nas dvoje bili smo 3 godine zajedno, tj od kraja moje srednje. Bio mi je najbolji drug godinama, a nikad ga nisam gledala na takav način dok nije skupio smelosti i poljubio me. Bio je lep, šta pričam prelep, van moje lige. Od kad znam za njega svaka moja poznanica se napržila na njega. Znali smo se iz osnovne škole. Bio je tamnoput, nije bio naročito visok ali je imao takvo lice da je svako poželo da bude sa njim. Pametan, zgodnjikav i duhovit dečko. Odmah smo se skapirali u osnovnoj, i uvek sam mislila da ću ga imati kraj sebe. Ali očigledno život nije hteo tako.
Izašla sam iz kada i pogledala sam se u ogledalo. Izgledala sam očajno. Moje oči su mi upale,podočnjaci su mi bil kao dve velike šljive a lice bledo. Brzo sam navukla gaćice i neku praistorijsku potkošulju. Prošlo je 3 meseca od kad ja i Luka nismo zajdeno. A m
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.